97
Трубецкој Г. Н. Рат на Балкану 1914–1917 и руска дипломатија. (Просвета) Београд, 1994. С. 11. Книга на языке оригинала опубликована в Монреале в 1983 г. Осенью 1914 г. Трубецкой стал следующим после Н. Г. Гартвига российским посланником в Белграде.
Clark С. Op. cit. P. 56.
ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 290–291. Док. 155. Обращаем внимание, что этот самый ранний документ подписывает Туцакович, а более поздние – Ездич. Правильно – наоборот, так как Туцакович сменил Ездича. (Dedijer V. Указ. соч. С. 656–657; Живановић Милан. Указ. соч. С. 432–433.)
ДСПКС. С. 331. Док. 198.
Там же. С. 337–339. (МВД – МИД)
Там же. С. 344. Док. 210. «Начелство Округа подринског – Шабац, пов. бр. 85, командиру 5. чете граничне трупе Лозница». Этот документ из историков первым обнаружил Владимир Чорович в архиве Верховного суда в Сараево. Якобы в 1914 г. его нашли и присвоили австро-венгерские власти в оккупированной части Сербии. На документе стот подпись «Ездич». Однако Ездич в то время уже не был начальником Подринского округа. Из газеты «Српске новине» за май-июнь 1914 г. не удалось узнать точную дату назначения Туцаковича. Майор Вулович начальником V района назначен 9 (22) мая («Српске новине». 11 (24) маја 1914). До этого служил в Оперативном отделении генштаба.
Там же. С. 342–344. Док. 209.
Батаковић Душан Т. Сукоб војних и цивилних власти у Србији у пролеће 1914 // Историјски часопис. №. XXIX–XXX. 1982–1983. С. 477–492; Мекензи Дејвид. Апис. (ЛИО – Еурографик) Горњи Милановац, 1996; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији 1903–1914. Београд, 1998; Јагодић Милош. Нови крајеви Србије (1912–1915). Београд, 2013; Иветић Велимир. Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (рукопись докторской диссертации). Београд, 2013.
ДСПКС. С. 345–346. Док. 212.
Там же. С. 346–347. Док. 214. Полковник Живко Павлович находился вместе с семьей на лечении за границей.
Бомбы никто не видел. Донесения, получаемые полицией, опирались лишь на тот факт, что некий младший унтер-офицер нес тяжелый чемодан (!).
ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. Док. 230. С. 363–366. Апис написал объяснительню записку 8/21 июня, а передал начальнику на следующий день через полковника Миливоя Зечевича. По-видимому, во время ареста у Аписа был конфискован черновик рапорта, более обширный, но идентичный по содержанию. (Dedijer V. Op. cit. С. 658–660.)
Dedijer V. Op. cit. S. 684–685. (Ответ Аписа почерпнут из архивных документов Салоникского процесса; о звявлении Евтича см.: Ljubibratić D. Mlada Bosna i sarajevski atentat. Sarajevo, 1964. S. 159); Ковић Милош. Гаврило Принцип… С. 178–179.
Pfefer L. Op. cit. S. 101. Речь идет о донесении, которое гражданская администрация Подринского округа направила начальнику V пограничного района с целью получения разъяснений.
Цит. по: Казимировић Васа. Црна рука, Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунског процеса 1917. године. (Прометеј) Нови Сад, 2013. С. 620. (Автор цитирует документ по: Bogicevic M. Weitere Einzelheiten über das Attentat von Sarajevo. Kriegsschuldfrage. III. S. 440.)
Шарль Дюсе преподавал предмет «единоборство» (фехтование) с осени 1891 г. по 1 мая 1923 г. Сначала по договору, а затем в качестве штатного старшего преподавателя. (Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије. Београд, 1925. С. 231).
Црњански Спасојевић В. Белгијанци дали Принципу пиштољ // «Вечерње новости». 5. март 2014. С. 17; Во время приобретения наганов «Драгомир Здравкович» уже не конкретный человек, а часть названия скобяной лавки «Драгомир Здравкович и сыновья», расположенной на Караджорджевой ул. д. 43. Основатель магазина умер в 1908 г. Дело унаследовали его сыновья: Танасие, Александр, Милан и Джордже (Костић Миливоје М. Успон Београда. Београд, 1994. С. 178).
Николић Градимир. Мирно спавај војводо. Београд, 2012. С. 150–151. В книге упоминается, что оружие из Эрсталя было отправлено Шарлю Дюсе.
Dedijer V. Op. cit. S. 660–661 (автор ссылается на: Nešković Borivoje. Istina o Solunskom procesu. Beograd, 1953, S. 259–260).
Dedijer V. Op. cit. S. 657.
Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 8701. Фасцикла 1. Белешке министра војног Душана Стефановића.
Les Documents diplomatiques français 1871–1914 (Далее – DDF). Troisiéme Série 1911–1914. Vol X. P. 630. Doc. 437. Descos à Viviani 24. juin 1914.
Pfefer L. Op. cit. S. 116–117.
Dedijer V. Op. cit. S. 680–681.
ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 475. Сноска. 1. Веснич докладывает о разговоре с Вивиани. Во французских документах нет сведений о встрече с Вивиани, однако имеется записка Ферри. См.: DDF. Troisiéme Série 1911–1914. Tom X. Doc. 466. P. 670. Это только четверть документа, который составители получили от супруги А. Ферри. Она передала им перепечатанный отрывок из бумаг своего супруга – помощника государственного секретаря (комментарий № 2 составителей). Предложение гласит: ”Le gouvernement serbe avait même averti le gouvernement austrichien qu’il avait eu vent du complot”.
Isaac J. Un debat historique. 1914. les problemes des origines de la guerre. (Rieder) Paris. 1933. P. 250. Обширный комментарий впервые опубликован в: DDF. Tom X. Doс. 463. P. 664.
Јовановић Јован М. Пред Сарајевски атентат // СКГ. 1926. Књ. XVIII. Вып. 7. С. 44
Dedijer V. Op. cit. S. 886. Сноска. 157; Политика. 4. децембар 1926. С. 7.
Vesnić Radoslav. Dr Milenko Vesnić gransenjer srpske diplomatije. (Centar za studije Jugoistočne Evrope. Fakultet političkih nauka) Beograd, 2008.
DDF. Tom X. Doc. 463. P. 667. Budapest. 30 juiOp. cit. № 79: “…Tous rapellent la démarche que le Ministre de Serbie. M. Yovanovitch. aurait faite il y a quelques jours au Ballplatz. pour signaler les dangers qui attendient l’Archduc en Bosnie…”
ДСПКС. VII. Вып. 2. С. 468. Док. 331. Министерство иностранных дел Королевства Сербия – Посольству… Вена. Пов. Бр. 2431. 21. VI/4. VII 1914.
Там же. С. 470. Док. 334. Телеграм Пов. бр. 2481 отправлена 4. VII в 8.30, принята в Белграде в 10.37.
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 238. Эрцгерцог похоронен 4 июля. Следовательно, Штрандтман, по-видимому, прибыл в Белград 5 июля.
Dedijer V. Op. cit. S. 695–696.
Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 696 (автор цитирует по: Urbansky von Ostrymiecz A. Conrad von Hötzendorf und die Reise des Thronfolgers nach Sarajevo. Berliner Monatshefte. Mai 1929).
Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат // СКГ. 16 септембар 1925. Књ. XVI. № 2 С. 129–130.
Перишић Мирослав. Сарајевски атентат. Док. 12. С. 128–129, 507–513 (Приложены цветные снимки документа и его фрагментов, подвергнутые экспертизе).
Јовановић Ј. М. Сарајевски атентат… С.130
Раздел «Отношение Австрии к проблеме ответственности за начало войны и публикации соответствующих документальных источников» (Цит. по: Burz Ulfried. Austria and the Great War: Official Publications in the 1920s and 1930s. // Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Governments and International Historians throуgh Two World Wars. (Berghan) Oxford. 1996. Р. 185).
Цит. по: Екмечић М. Да ли прослава, обележавање или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918? // «Печат». 295/2013. С. 28.
Вукотић Д. Србија уочи Великог рата као данашњи Иран // «Политика». 21 новембар 2013.
Becker Jean-Jacques. Op. cit. Р. 49; Поповић Ч. Сарајевски атентат и организација “Уједињење или Смрт” // Nova Evropa. Кnj. XXV. № 8. 26 јul 1932. S. 407–408.
Bjelajac M., Krivokapić-Jović G. Primeri naučne kritike. Srpska istoriografija i svet (Uticaj jugoslovenske krize na stranu i domaću istoriografiju). (INIS) Beograd, 2011.
Историја Српског народа. (СКЗ) Београд, 1983. Књ. VI – 1. С. 624.
Вуксановић-Анић Драга. Стварање модерне српске војске. Француски утицај на њено формирање. Београд, 1993; Милићевић Милић Ј. Реформе војске Србије 1897–1900. Београд, 2002; Ратковић-Костић Славица Б. Европеизација српске војске 1878–1903. Београд, 2007; Бјелајац Миле. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010.
Dedijer V. Op. cit. S. 263–517.
Dedijer V. Op. cit. S. 277–283. В рамках полемики о причинах Первой мировой войны публицист Слободан Клякич указал на двойные стандарты, которые применяются, когда речь заходит об Обердане и Гавриле Принципе (Кљакић С. Ревизија прошлости у режији великих сила // «Политикa». 9. јун 2013. С. 10–11).
