203
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 237.
Dedijer V. Op. cit. S. 261
Момбауер А. Указ. соч. С. 27–30.
Röhl J. Wilhelm… II. Vol. 3. Р. 1074; Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and military documents… Р. 143. Doc. 98.
Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 773. (автор цитирует по: Czernin Count Ottokar. In the World of War. London, 1919. P. 46).
Pfefer Leo G. Op. cit. В Германии Пфеффера подвергли нападкам за то, что его книга «вторит известному тезису о том, что сербское правительство не несло ответственности за покушение» (См.: Буха В. Указ. соч. С. 102. Сноска 277); О мотивах, побудивших его взяться за перо, Пфеффер поведал в интервью загребской газете «Обзор» и в собственной статье в журнале «Новая Европа» (Загреб). В период существования квислингского Независимого государства Хорватия Пфефферу снова пришлось оправдываться.
MacMillan Margaret. The War that ended Peace. The Road to 1914. (Random House) New York, 2013. P. 549.
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С.244.
Екмечић М. Стварање Југославије… II. С. 688–689.
Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на: «Kriegsschulfrage». Берлин. Июль 1926. С. 485–489).
Wegerer Alfred. Der Ausbruchdes Weltkrieges. Hamburg, 1939; Вегерер был постоянным редактором и сотрудником следующих изданий: «Kriegsschulfrage» и «Berliner Monatshefte». В 1923–1937 гг. возглавлял Центральную службу по исследованию причин войны (Zentralstelle für Erforschung der Kriegsursachen).
Barnes Harry Elmer. The Genesis of the World War. New York, 1926.
Цит. по: Dedijer V. Op. cit. S. 772 (автор ссылается на Serge V. Mémoires d’un révolutionnaire de 1901 à 1941. Paris, 1951. P. 198–199).
Ibid.; Albertini Luigi. Le Origine della Guerra del 1914. I–III. (Bocca) Milano, 1942–1943 (английское издание: The Origins of the War of 1914. I–III. London. 1952–1957 (1965)).
Буха В. Указ. соч. С. 87. Сноска 231 (автор ссылается на: Artamonov V. Erinnerungen an meine Militärattachezeit in Belgrad // Berlin Monatshefte. 7–8. 1938).
Dedijer V. Op. cit. S. 773. Сноска 9. (автор ссылается на: Übersberger H. Östereich zwischen Russland und Serbien. II. Köln – Gratz, 1958. S. 239–305).
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 224. 230–231, 305
Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата. Зборник грађе. (приредили: Алексеј Тимофејев, Дарко Кремић). (ИНИС) Београд, 2014.
Стојадиновић Драгиша. Отворено писмо Југословенској академији наука, Загреб, Српској академији наука, Београд и Српској матици у Новом Саду, поводом текстова М. Крлеже ’Српске теме’ у београдском листу Политика, посебно наставка под насловом ’Пашић и Солунски процес’// «Политика». 9. јун 1963. (NBS. P 736/III/69.)
Там же.
Живановић М. Указ. соч. С. 576. Сноска 46 (автор ссылается на: Auswaertige Politik. Берлин – Хамбург. Вып. 7 за июль 1943 г.)
Псевдоним бывшего «младобоснийца» и добровольца в Балканских и Мировой войнах Мустафы Голубича.
Kazimirović Vasa. NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika Gleze fon Horstenaua. (Narodna knjiga) Beograd, 1987. S. 60.
Јовановић Марамбо В. М. Потрага за украденом историјом. Извештај о пљачки српских историјских докумената у Другом светском рату и настојањима да се врате Србији. (Издавачка књижара JUGOISTOK D.O.O.) С. 167. Сноска 168; Казимировић В. Указ. соч. С. 370–371; Jelavich Barbara. What the Habsburg Government Knew about Black Hand // Austrian History Yearbook. Vol. XXII. 1991. P. 131–150, 137.
Перишић M. Указ. соч. С. 45–53.
Јовановић Пижон Јован М. Дневник (1896–1920) (приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић). (Прометеј-РТС-АЈ) Нови Сад, 2015.
Станојевић С. Убиство аустриског престолонаследника Фердинанда. Прилози питању о почетку Светског рата. Београд, 1923.
Ксјуњин А. Крв Словенства. 1925.
Бјелајац М. Мистерија Аписовог призња и даље траје // Живановић Милан Ж. Пуковник Апис, Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте. (Прометеј-РТС) Нови Сад, 1915. С. VII–XXV.
Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 17 (Автор ссылается на «неопубликованные акты сербского Министерства иностранных дел»).
Там же. С. 49. Сноска 18.
Kriegsursachen. Beoiträge zur Erforschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtigung Russlands und Serbiens. Von Dr. M. Bogitschewitsch, ehamaligen Serbischen Geschäfstrager in Berlin. Zürich, 1919. (Druck und Verlas Art. Institut Orell Füssli).
Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 51.
Там же. С. 52.
Там же.
Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 53. Сноска 22. (Diese Dokumente sind offenbar nicht wesensgleich mit den im November 1915 im Kloster Ljubostinja bei Trstenik im oberen Moravatale erbeuteten und Ende Dezembar 1915 in das Haus-, Hof-, und Staatsarchiv gebrachten (serbischen Aktenstücken) welche zum grossen Teil bei M. Bogitschwitsch, die Auswartige Politik Serbiens 1903–1914, I. Band, Berlin 1928 abgedruckt sind (Wien, Reicharchiv, 305, 6 Februar 1942).
Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 54.
Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 49. Сноска 16 (Автор ссылается на: Seton-Watson R. W. A Germanised Serb on War Origins // The New Europe. London, 16 October 1919. Р. 17–21).
Цит. по: Јовановић Марамбо В. М. Указ. соч. С. 182. (Автор ссылается на: Gooch G. P. Recent Revelations of European Diplomacy, Fourt Impression. London, 1930. Р. CXXVI.).
Цит. по: Казимировић В. Црна рука… С. 620–621 (Автор ссылается на: Würthle F. Die Spur fürht nach Belgrad, Wien, 1975. S. 282). В отличие от Марамбо, указывавшего, что среди 417 документов имеются фальшивки, состряпанные австрийскими агентами, Вюртле ссылается на пометку чиновника югославского МИДа от 1929 г. (на возвращенных документах, которые снова были захвачены в 1941 г.) о том, что документы подлинные (Казимировић В. Указ. соч. С. 621. Сноска 549; Würthle F. Op. cit. S. 344).
Црњански М. Ембахаде. I. (НОЛИТ) Београд, 1983, с. 89–90. Позднее к такому же выводу придет и представитель молодого поколения историков: «Политически мотивированное перекладывание ответственности за войну на Сербию и все остальные государства враждебного блока… Эти тезисы, озвученные в рамках общей государственной политики, следовало конкретизировать и переработать в подтвержденные фактами и достоверные с научной точки зрения обвинения против Сербии» (Буха В. Указ. соч. С. 6).
Цит. по: Kazimirović V. NDH… S.53. F. 15.
Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања… С. X–XXIII.
Там же. С. XVII–XIX.
Јовановић Слободан. Сабрана дела. Књ. 11. Београд, 1991. С. 337.
Там же. С. 326.
Там же. С. 340–343.
Живановић М.Ж. Указ. соч.
Казимировић В. Указ. соч. С. 747–753.
Вучковић В. Ј. Унутрашње кризе Србије и Први светски рат // Историјски часопис. 1965. С. 221–222; Јанковић Д. Југословенско питање и Крфска декларација, Београд, 1973. С. 71, 72. (Цит. по: Казимировић В. Указ. соч. С. 750.)
Љушић Радош. Принцип Гаврило (1895–1918), оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 336.
Там же. С. 341, 328.
McMeekin S. The Russian Origins of the First World War. (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 42. Вывод, будто Пашич знал о заговоре, подкрепляется ссылками на Сидни Фея (1928) и Луиджи Альбертини (1942–1943) (См. также: он же. July 1914. Countdown to War. Cambridge, Mass. Belknap Press of Harvard University Press, 2013. С. 408.)
Дипломатска преписка о српско-аустроугарском сукобу. Ниш, 1914; Српско-аустријски и европски рат: Дипломатски и други документи. I. Ниш, 1915.
Цит. по: Љушић Радош. О судбини Ћоровићеве књиге «Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку» // Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992. С. 824).
Там же. С. 826, 827. Хотя Богичевич в предисловии написал, что в его распоряжении имеются оригиналы и большое количество копий, Марамбо и другие авторы с легкостью установили, что речь идет о документах, найденных в Любостине. По сути, Милош Богичевич просто подписал книгу, которую подготовили Ганс Шиллер и Ганс Фернле. См.: Kriegsursachen, Beiträge zur Erfoschung der Ursachen des Europäischen Krieges mit spezieller Berücksichtinfunf Russland und Serbiens. Zürich, 1919.
