247
Более или менее полный перечень регалий содержится в «Привилегии Пасхалия II» – Constit. I, стр. 141, № 90: «Регалии... т. е. города, права, герцогств, маркграфов, графств, монетное, пошлинное и рыночное права, королевское фогство, сотенная юрисдикция, королевские дворы со всеми их принадлежностями, которые были прежде безусловно в королевском владении, военное предводительство и право на укрепления (Regalia... id est civitates, ducatus, marchias, comitatus, monetas, teloneum, mercatum, advocatias regni jura centurionum et curtes qui manifeste regni erant cum pertinentiis suis, militiam et castra regni) по намечавшемуся соглашению об инвеституре все эти права должны были перейти обратно от прелатов к королю взамен его отказа от инвеституры епископов и аббатов. Но соглашение не состоялось из-за протеста прелатов, которым пришлось бы отказаться от доброй половины своих богатств.
Ответ на этот вопрос немецкие буржуазные историки ищут в особенностях «немецкого права» и «правосознания», в частности – в своеобразном характере ленного права в Германии (см. Н. Mitteis. Lehenrecht und Staatsgewalt, S. 703 f. Rechtsgeschichte und Machtsgeschichte – Die Rechsidee in der Geschichte, Wien, 1957, S. ff.) или в отсутствии строгой наследственности престола и ранней смерти германских королей (см., например, К. Bosl. Die Reichsministerialitat Salier und Staufer, В II, S. 632).
Вопрос о герцогствах требует специального рассмотрения. В рамках настоящей работы автор лишен возможности сделать свои замечания о новой немецкой литературе на эту тему и высказать мнение по отдельным дискуссионным моментам.
Herimianni Augsbnrgensis chronicon, 1053. SS., V, p. 133: ducatum eiusdem provinciae filio suo equivoco tradidit.
Annales Altahenses, SS., XX, p. 809.
Так было, например, с Оттоном Нордгеймским в 1070 г. – Lambert, 1070; SS., V, р. 177.
DO. I. № 442: inter curiales et domesticos regis et regine qui regio cibo vescuntur.
Annalista Saxo, 968. SS, VI, p. 622: Iste imperator singulis diebus habuit huiusmodi cibum, sicut scriptum invenitur: mille porcos et ove, 10 carradas vini, 10 cervisie, frumenti multa mille, boves 8, preter pullos et porcellos, pisces, ova legumina aliquam quam plura. Хроника составлена в XI в.
В. Hausinger. Servitium regis in der deutsche Keiserzeit (Archiv fur Urkundenforschung, Bd., 8, Berlin, 1923), S. 115. Считает их действительными.
Indiculus curiarum ad mensam regiam pertinentium – Constit. I, p. 646. Кроме 522 сервиций, поступавших из поместий в Германии, в списке числится много сервиций, причитавшихся из Ломбардии; мы их не принимаем в данном случае в расчет, так как в самом списке говорится, что они поступали только тогда, когда сам король лично прибывал в Италию.
Из итинерара Генриха IV, приведенного в приложении к работе В. Hausinger. Servitium regis in der deutschen Kaiserzeit (Archiv fur Urkundenlorschung, Bd. 8), видно, что время пребывания короля в епископских резиденциях было в 2,25 раза больше, чем в собственных поместьях.
Bruno. De bello Saxonico, cap. 4. SS, V, p. 330: королю нечего было подать к обеду. Lamberti annales, а. 1074. SS, V, р. 206: король праздновал рождество в Вормсе весьма бедно, довольствуясь только тем, что можно было купить на его скудные средства на местном рынке.
G. Waitz. Deutsche Verfassungsgeschichte. Bd. V, Berlin, 1896, S. 323 и сл.; G. L. Maurer. Geschichte der Fronhofe, der Bauernhofe und der Hofverfassung in Deutschland, Bd. II, Erlangen, 1866, S. 196; E. Meyer. Deutsche und franzosische Verfassungsgeschichte, Bd. II, Leipzig, 1899. S. 317 и сл.
Widukind, II, 2. SS, III, p. 438; Thitmar, IV, 7. SS, III, p. 770.
Adami Gesta pontificum, III, cap. 58: in pristinum gradum curiae reslitutus est... quod est vicedominatus; См. также Adam, III, 28, 35. SS, VII, p. 349 и сл. Bruno, de bello Sax., cap. 4. SS, V, p. 330.
Vita Bennoni, cap. II. SS, XII, p. 65: Eius pene arbitrio infra palatium omni gerebanlur.
Geste Triverorum, cap. 19. SS, VIII, p. 193.
Libelli de lite, II, p. 314.
Widukind, II, с. 16. SS, III, р. 442.
DH. II, N. 314: noverint omnes consecretales palatii ceterisque fideles nostri.
Lamberti Annales, a. 1073. SS, V, p. 195: auricularios a secretis... instituebat.
Bertholdi Annales, an. 1075. SS, V, p. 281: convocatis suis consiliariis.
Lamberti Annales, a. 1073. SS, V, p. 195: eorum plerosque obscuris et pene maioribus ortos amplissimis honoribus extuerat et primos in palatio fecerat. Annales Altahenses, a. 1072. SS, XX, p. 823: inferiores vero divitiis et facultatibus extollere et eorum consilio, que agenda erat administrabat, optimatum vero raro quemquam secretis suis admitebat.
Письмо Генриха IV Гартвигу Майнцскому – Codex Udalrici, 76 – Ph. Jaffe. Bibliotheca rerum germanicarum, t. V, p. 155: Nos vero in loco intimi te habemus. Annales Fuidenses, a. 887. SS, I, p. 404: qui tunc maximus consiliator regis fuit (об архикапеллане Лиутварде).
Lamberti Annales, a. 1063. SS, V, p. 166: Tum rex consilio usus Coloniensis archiepiscopi et Ottonis ducis Baioariorum quorum tunc arbitrio res publica amministrabatur.
Adami Gesta pontificum, III, cap. 35. SS, VII, p. 348.
Ibidem.
DH. II, № 277 (о дарении Страсбургской епископской церкви аббатства): pro assiduis petitionibus (королевы) atque fidis persuasionibus Heriberti Coloniensis archiepiscopi et fratris sui Hecelonis episcopi et simul fratris nostri Brunonis Augustensis consiliis ceterorumque fidelium nostrorum rogatu assensione; DH. I, № 11: per interventum archiepiscopi Herigeri ceterorumque regni nostri primariorum; DO. II, № 218: procerum nostrorum et senatus consultu decrevimus; Constit. I, p. 18: pontificum aliorumque primatum suorum consilio fretus.
DH. II, N 160 – 170 (о дарении Вюрцбургской епископской церкви): с согласия Вюрцбургского епископа ac pari communique omnium nostri fidelium tam archiepiscoporum quam episcoporum abbatumque nec non ducum et comitum consultu; DH. II, № 34: Communi lam episcoporum quam et principum nostrorum consilio... et inprimis Herimmani ducis asensu.
DO. I. № 105: consulti Friderici ac Adaldagi archiepiscoporum aliorumque episcoporum complurium et cari fratris nostri Brunonis procerumquenostris.
DO. III, № 390: quia ad prefectum nostrae voluntatis sine magnatorum nostrorum consilio pervenire prohibiti summus.
Widukind II, 10. SS., III, р. 440: universalis populi conventio. См. также Widukind. I, 38, III, 16. Annales Magdeburgenses, a. 983. SS., XVI, p. 157: conventus Saxonum. Francorum, Bavariorum.
DO. I, № 20, p. III: in conventu tocius populi.
Annales Altahenses, 1058. SS., XX, p. 809: generale colloquium tocius regni principum habuit. Ibid. p. 794. Constit. I, № 73, p. 125. universis principibus curiam generalem.
Rudolf Fuldens. a. 852. SS., I, p. 367: cum principibus et prefectis provinciarum publicis causis litibusque componendis insistens.
Constit. I, № 74, p. 125.
Constitut. I. № 71, p. 120: Huic colloquio omnes regni principes nostri fideles intersunt, et praeterea omnes quorum nobis utilis declaratur aut fides aut consilii providentia.
Annales Altahenses. a. 1042. SS, XX, p. 797: Caesar... magnum principum conventum convocavit; E. Dronke, Codex diplomaticus Fuldensis. Gassel, 1850, № 631. p. 288: regali jussu venerunt omnes principes regni eius... ad regales tractandum causas.
См. Constit. I, N 63, p. Enciclica ad episcopos de conventu Wormatiae habendo.
Constit. I, № 73, p. 125: Qua de re monendo, rogando et precipiendo debitam a te nobis fidem diligentissime, convenimus, ut sicut Deum pa cem, christianam dilectionem quoque et gratiam nostram curas, ad predictam curiam venire nulla dissimules occasione, nulla pretermittas occupatione. Pro certo noveris, quod hunc laborem nulli principum remittimus, nullius in hoc negligentiam equo animo sufferemus. См. также письмо Генриха V бабенбергскому епископу от 1115 г. – Constit. I, № 103, р. 157: Ad quod (собрание в Шпейере) plurimum indigemus tuae fidei presentia et consilii prudentia... confidimus.
Constit. I, № 103 p. 157: Mandatum de curia Spirae habenda (1115): Quapropter necessario nostros principes convocamus, ut inde, sicuti justum est consilium et auxilium habeamus.
См. А. И. Неусыхин. Исторический миф третьей империи, «Ученые записки МГУ», № 81, 1945, «история», стр. 60.
Lambert, а. 1076. SS, V. 253 (Генрих IV обещал князьям) nihilque... circa rerurn publicarum administrationem absque communi consulto acturum; Annales Hildesheimenses, a. 1105. SS. III, p. 108.
См. Lambert Annales, a. 1073. SS, V, p. 201, 205.
Ekkehardi Chronic, a. 1115. SS, VI, p. 249: preter paucos episcopos nemo principum adventabat.
Annales Fuldenses, a. 887; SS., I, 404: male inito consilio, Franci, et more solito Saxones et Thuringi, quibusdam Baiariorum primoribus et Allamanorum ammixtis cogitaverunt deficere a fidelitate imperatoris, nec minus perficere.
Regino, a. 900. SS., I, 609: proceres et optimates,... qui sub ditione Arnulfi fuerant... in unum congregati Hludovicum... regem super se creant.
Thitmar, V, 2. SS., III, p. 791; Wipo cap. 2. SS., XI, p. 257.
Bertholdi Annales, 1077. SS., V, р. 291: ex magna parte... optimates regni convenerunt... Ibique habito colloquio, perquam multis injusticiarum et iniuriarum – querimoniis... regem accusabant... regni dignitati privabant, neque regis saltem nominem dignum... abjudicabant, set alium sibi pro illo eligere et constituere unanimiter distinabant.
Bruno. De bello Saxonico, cap. 88. SS, V, p. 363; Lamberti Annales, a. 1076. SS, V, p. 251.
Bruno, cap. 91. SS, V, p. 365 (о Форгеймском собрании): Otto namque dux non prius volebat eum [Rudolfum] sibi regem constituere, nisi promitteret honorem sibi injuste ablatum restituere... Sic et alii multi suas singulares causas interponunt.
Bertholdi. Annales, a. 1077. SS, V. p. 291: episcopi et senatorius ordo.
Примеры у Вайца, цит. пр., VI, стр. 417 и сл.
Annales Fuldenses, а. 852. SS., I, p. 367: Habita est... autem et synodus... praesidento Rhabano (архиепископ майнцский) cum omnibus episcopis atque abbatibus orientalis Franciae, Baioariae et Saxoniae. Et alliquidem de absolvendis questionibus ecclesiastici tractatum habebant, rex vero cum principibus et prefectis provinciarum publicis causis litibusque componendis insistens.
См. G. Richter. Annallen des Deutschen Reichs im Zeitalter der Ottonen und Salier, Bd. III, II, S. 190 и сл.
Constit., I, p. 618 и сл.
Ibid., 626, § 38.
М. Lintzel. Die Beschlusse der deutschen Hoftage von 911 – 1056, Berlin, 1924.
Continuatio Regino, a. 944. SS., I, p. 619: placitum cum primoribus Lotharinsium et Francorum, habuit, ubi factione Chuonradi ducis... infidelitatis apud regem arguantur.
Contin. Regino, 952: conventus Francorum, Saxonum, Bawariorum, Alamannorum, Langobardorum publicus apud Augustanam urbem... agitur, ubi... Berengarius cum filio suo Adalberto regiae se per omnia in vassaiitium dedidit dominationi. Constitut., I, № 9, p. 18.